Па­цифич­ко балет­ско путовање Аш­хен Атаљанц

Ка­рије­ра коју гра­ди годинама уна­зад у земљи и ино­стран­ству нашу уметницу пре­поручила да добије позив за госто­вање на интер­нацио­нал­ном балет­ском ску­пу

Ово је мо­је вр­ло ин­тен­зив­но ба­лет­ско рад­но ле­то. Мо­гла бих да ка­жем и ве­о­ма на­пор­но, да кључ­на реч овог пу­то­ва­ња ни­је по­што­ва­ње и за­хвал­ност…, по­ру­чу­је ба­ле­ри­на Аш­хен Ата­љанц из да­ле­ког Ван­ку­ве­ра у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку”. Ова хе­ро­и­на ба­лет­ске сце­не, ро­ђе­на у Пан­че­ву са пра­вим ге­нет­ским мик­сом: по мај­ци је Срп­ки­ња, по оцу Је­р­мен­ка и Се­кељ­ка, али но­си и ге­не не­мач­ких пре­да­ка, ис­тра­ја­ва у сво­јој за­ни­мљи­вој умет­нич­кој ми­си­ји.

Аш­хен Ата­љанц у Ван­ку­ве­ру бо­ра­ви у свој­ству пре­да­ва­ча, али и чла­на жи­ри­ја та­мо­шњег ве­ли­ког ин­тер­на­ци­о­нал­ног ба­лет­ског фе­сти­ва­ла. За­ни­мљи­ва ка­ри­је­ра ко­ју бри­жљи­во гра­ди го­ди­на­ма уна­зад, ка­ко у зе­мљи та­ко и ино­стран­ству, сва­ка­ко је пре­по­ру­чи­ла на­шу умет­ни­цу да бу­де гост ова­ко зна­чај­ног ба­лет­ског ску­па.

– Док сам сва­ко ве­че од­ла­зи­ла на спа­ва­ње опи­је­на пла­нин­ским ва­зду­хом и ми­ри­сом Па­ци­фи­ка и сла­ла уни­вер­зу­му за­хвал­ност што сам се на­шла ов­де, су­тра­шњи дан ме­ни је до­но­сио исто то кроз за­гр­ља­је и оза­ре­на ли­ца мла­дих ба­лет­ских ко­ле­га – умет­ни­ка. Зар је по­треб­но још не­што? Је­ди­но што осе­ћам у овом тре­нут­ку је­сте да је чо­век истин­ски сре­ћан са­мо кад по­ма­же дру­ги­ма. По­ред број­них оба­ве­за, као на­гра­да то­ком бо­рав­ка у Ван­ку­ве­ру, овом чу­де­сном и ре­кла бих ма­гич­ном гра­ду, по­ја­ви­ли су се и су­сре­ти са не­ве­ро­ват­ним љу­ди­ма: но­ва зна­ња, ис­ку­ства, оче­ки­ва­ња. И још јед­ном по­твр­ди­ли ка­ко све што нам се де­ша­ва за­ви­си ис­кљу­чи­во од нас. Жи­вот је ди­ван!, ка­же Аш­хен Ата­љанц.

Пре два да­на, ка­ко са­зна­је­мо, у Ван­ку­ве­ру је за­вр­шен пе­то­не­дељ­ни ба­лет­ски се­ми­нар. По­ла­зни­ци су би­ли по­де­ље­ни у шест гру­па, раз­вр­ста­них по уз­ра­сту и зна­њу. Са њи­ма је ра­ди­ло осам пе­да­го­га, ме­ђу њи­ма и Аш­хен Ата­љанц. По­ла­зни­ци се­ми­на­ра по­ха­ђа­ли су ба­лет, ре­пер­то­ар и рад у шпиц па­ти­ка­ма, са­вре­ме­ну игру и мју­зикл. На кра­ју је рад јав­но пред­ста­вљен, а и до­де­ље­не су на­гра­де и сти­пен­ди­је за да­ље шко­ло­ва­ње нај­бо­љим уче­ни­ци­ма.

Пре три да­на у Ван­ку­ве­ру је по­че­ло и ве­ли­ко ин­тер­на­ци­о­нал­но ба­лет­ско так­ми­че­ње са пре­ко две­ста по­ла­зни­ка, а Аш­хен Ата­љанц је по­зва­на да бу­де члан жи­ри­ја.

Па­ци­фич­ко ба­лет­ско пу­то­ва­ње Аш­хен Ата­љанц за­вр­ша­ва се 15. ав­гу­ста. Али, то ни­је све ка­да је лет­њи ан­га­жман ове ба­лет­ске умет­ни­це у пи­та­њу. У Ср­би­ји ће сре­ди­ном ав­гу­ста бо­ра­ви­ти са­мо на­крат­ко, јер је већ у дру­гој по­ло­ви­ни ав­гу­ста че­ка­ју но­ве оба­ве­зе. У овом слу­ча­ју реч је о но­во­о­сно­ва­ном Пле­сном се­ми­на­ру у Кул­тур­ном цен­тру у Тив­ту ко­ји ће би­ти одр­жан од 20. до 27. ав­гу­ста у, а ко­ји ће оку­пи­ти еми­нент­не ба­лет­ске пе­да­го­ге. По­ред Аш­хен Ата­љанц ко­ја ће пре­да­ва­ти кла­си­чан ба­лет, ту је и Реј­чел Вејлс из Хо­лан­ди­је, играч ко­ји је ка­ри­је­ру гра­дио у чу­ве­ној НДТ ком­па­ни­ји, ко­ји ће пре­да­ва­ти са­вре­ме­ну игру, за­тим Ми­ле­на Ма­не­ва из Ско­пља ко­ја ће др­жа­ти ча­со­ве хип хо­па и Да­ли­да Сто­ја­но­вић ко­ја ће во­ди­ти ча­со­ве јо­ге. Про­грам је ра­зно­вр­стан и до­ста ин­тен­зи­ван, јер се сва­ко­га да­на прак­ти­ку­ју че­ти­ри раз­ли­чи­те играч­ке тех­ни­ке, а све са ам­би­ци­јом да се офор­ми ква­ли­тет­на ре­ги­о­нал­на плат­фор­ма за уса­вр­ша­ва­ње мла­дих игра­ча, али и да се кроз пле­сни фе­сти­вал и ње­го­ве пра­те­ће про­гра­ме под­стак­не раз­вој умет­нич­ке игре на овим про­сто­ри­ма.

Ко­ли­ко је ова­ква вр­ста еду­ка­ци­је ва­жна за мла­де ба­лет­ске игра­че, Аш­хен Ата­љанц ка­же:

– За игра­че, као и за ђа­ке, ве­о­ма је ва­жно при­пре­ми­ти се за но­ву се­зо­ну или но­ву школ­ску го­ди­ну. Ми оче­ку­је­мо да ће на­ред­них го­ди­на се­ми­нар тра­ја­ти ду­же и да ће­мо на кра­ју има­ти и јав­ну пре­зен­та­ци­ју на­шег ра­да. Овог ле­та ће по­ла­зни­ци кроз ма­стер кла­со­ве мо­ћи да на­сле­де зна­ње пе­да­го­га са ко­ји­ма ра­де и то ис­ку­ство при­ме­не у да­љем ра­ду у сво­јим шко­ла­ма и ком­па­ни­ја­ма.

А да Аш­хен Ата­љанц има шта да пре­не­се мла­дим ко­ле­га­ма, по­твр­ђу­ју ње­ни не­за­бо­рав­ни ба­лет­ски на­сту­пи на сце­ни На­род­ног по­зо­ри­шта у Бе­о­гра­ду у уло­га­ма по­пут Оде­те, Оди­ли­је у ба­ле­ту „Ла­бу­до­во је­зе­ро”, Ки­три у „Дон Ки­хо­ту”, Ми­р­те, Жи­зе­ле у „Жи­зе­ли”, Ауро­ре у „Успа­ва­ној ле­по­ти­ци”, Ма­р­ги­те Го­тје у „Да­ми с ка­ме­ли­ја­ма”, Да­ли­ле у „Сам­со­ну и Да­ли­ли”… Аш­хен Ата­љанц би­ла је и со­ли­ста Др­жав­не опе­ре у Бе­р­ли­ну, а по­ред уло­га из кла­сич­ног ре­пер­то­а­ра, за­ни­ма­ла се и за мо­де­ран из­раз. По­себ­но по­сле 2000. го­ди­не, пре­ла­ском у ита­ли­јан­ску ку­ћу „Атер­ба­ле­то” ка­да се у пот­пу­но­сти окре­ће мо­дер­ној игри.